о крсној славиславарицасвечарска житија

Почетак -> Крсне славе -> о крсној слави

о крсној слави

о крсној слави

Првохришћанска је вера, од Бога нам дана и од Светих Апостола предана, да славимо Бога и Његове Светитеље.
  Слављење Бога и Божјих Угодника: Анђела, Апостола, Пророка, Мученика, Светитеља, Преподобних и свих  Праведника, јесте наш хришћански православни животни  став, којим исповедамо веру своју у прави циљ и смисао нашег  људског живота и овде на эемљи и у  вечности. Јер ко слави Бога и Божје Светитеље,  тај слави  истинску и вечну славу човекову у Богу Живом и  Истинитом, те онда неће славити никакве лажне богове  ни пролаэне и смртне људе овога света. Ко слави Бога и  Божје Свеце, као праве и истините, бесмртне људе, који  иэ овог пролаэног и смртног  живота Богом Живим пређоше у живот вечни и  бесмртни, тај ће се и сам славом Божјом  прославити и Богу и Светима уподобити, јер ће од Бога бити эаједно са Светима  прослављен у вечном Царству Небеском.
Тако су Бога и Његове Свете славили хришћани још од самог почетка, и эато су  многи од њих и сами Свеци постали. То нам показују и сведоче већ први  хришћански Мученици, који су за славу Божју и саме своје жиаоте положили.  Тако, на пример, Свети Мученик Карп (који се слави 1З. октобра), пред  незнабошцима и безбожницима онога доба, није хтео да слави лажне богове, нeгo  само Христа - јединог Истинитог Бога, па је зато говорио ондашњим  властодршцима: "Истинити богопоклоници, који се по божанској речи Христовој  клањаjy Богу у духу и истини, уподобљавају се слави Божјој и постају заједно са  Њим бесмртни, јер се још сада причешћују вечним животом кроз Христа Логоса  (Бога Слово), док се они који служе лажним боговима уподобљавају ништавилу  ђавола и са њиме пропадају у пакао''.
Стога и ми, православни хришћани, од самог Господа Христа примивши свету веру  и свети завет, славимо и прослављамо Бога и Његове Свете Угоднике и Бесмртнике:  Пресвету Богородицу, Свете Апостоле и Мученике, Свете Оце и Праведнике, и тако  овим слављењем Бога и Светитеља, које је сам Бог прославио зато што су и они Бога  прослављали, и ми задобијамо вечну славу Божју и наслеђујемо живот вечни. Ово древно хришћанско свето предање о слављењу Бога и славе Божје у Светима,  примили смо и ми Православни Срби од Светог Ћирила и Методија и од Светог  Саве. Зато и славимо сваке недеље и сваког празника Христа Бога и Спаситеља нашег  и Његову Пресвету Богоматер, и свете Анђеле и Светитеље Божје. Славимо их најпре  заједно са целом Црквом Божјом, у својој паро-хији и своме храму, када наша  парохијска црква или наш манастир слави своју Храмовну Славу, то јест свога  Светитеља као свога Небеског Заштитника, кога истога дана славе и сви православни  хришћани у свету. Отуда, света Слава, као општехришћанско и свецрквено слављење  Бога и Божјих Светаца, није само српски обичај, јер Славу славе и сви остали  православни у свету. Али Свети Отац Српски, Сава Равноапостолни, дао је нама  православним Србима и једну посебну српску домаћу славу - наше Крсно Име, то  јест благословио је нашу српску породичну Славу: да свака срп-ска породица, свака  кућа и домаћинство слави онога Светитеља на чији су дан наши преци и праоци  примили Христову веру и крстили се у име Свете Тројице. То је, дакле, наша српска  Крсна Слава или Крсно Име, за које наш верни народ с правом каже: "Ко Крсно Име  слави, оно му и помаже''.


Наша Крсна Слааа, коју славимо посебно у сваком дому и саакој  породици (ако се нисмо одрекли вере Xпристове и имена  Србиновог), молитвама Светога кога славимо оживљава у нама  и душама нашим свету и светлу успомену на онај дан када смо се  сви породично крстили и христијанизо-вали, када смо се и наши преци и ми за њима вером и крштењем у Христа ухристовили и охристовили, када смо се уцрквили и оцрквили, да бисмо се  обожили и обесмртили, како то лепо вели наш нови угодник Божји Отац Јустин.
Славећи нашу домаћу Славу, ми не престајемо славити и своју црквену, храмовну  Славу заједно са својом браћом парохијанима; и то је наша заједничка света  Преслава. А када славимо своју домаћу и породичну Славу, не славимо је опет сами  у кући, нити само у кући, него најпре са остал-им православним хришћанима у Цркви,  на заједничкој светој Служби, светој Литургији, где су присутни и сви Божји Анђели  и сви Свети, и где се спомињу сви наши живи и упокојени, па тек онда и у дому  своме. И опет у дому не славимо је сами, него у задрузи и заједници са својом  породицом, са својим ближњима и сродницима, са суседима и пријатељима, и са  сваким намерником Божјим који нам тог дана дође у дом, макар био и просјак и  убожјак, поготову са њим. Јер је и он, као и сваки човек, слика Божја и брат Христов  и наш.
И први хришћани су на сличан начин славили Славу као што и ми данас славимо, и као што наши свети Манастири и Цркве данас славе: после завршене свете Литургије  у храму сви присутни иду за једну заједничку трпезу љубави: сви се заједно са  свештеником помоле Богу, уз свету водицу, свећу и тамјан, ѕатим се благослови свето  Жито и преломи и прелије вином свети Колач, и онда се помену сви наши сродници  на земљи и на небу, па се онда, уз љубљење. и молитвене жеље и честитања, сви  заједно утеше за општом трпезом оним што је Бог дао и домаћин спремио. А све то се  чини у славу Божју и у част Светога чији се свети спомен тога дана слави. Слављење Бога и Његових Светитеља, и у древној хришћанској Цркви и данас у   читавом Православљу, неодвојиво је од заједничке Свете Литургије у храму и од  заједничарења свих верника у свему ономе што је Божје и што је од Бога благословено: у заједници у вери и истини, у благодати и љубави, у светом посту, покајању и  Причешћу, у благослову заједничког јела и пића, у међусобном поштењу и помагању,  у братској заједници са Христом и са свима Светима. Јер Црква Божја Православна и  није друго до заједница свих у Христу Богочовеку. У Њему који је "Првенац међу  многом Браћом", а Браћа су Његова, пре свега, Светитељи, а онда са њима и сви ми,  Његови и њихови свечари, који смо зато и позвани од Бога да будемо света браћа и  сабраћа Христова, синови Божји по благодати у Сину Божјем по природи, како вели  Свети Атанасије Велики.
Света Крсна Слава управо и Има тај Смисао и значај: да све нас окупи и сједини у  једну праву братску Христову заједницу, у Свету Цркву као сабор Божји, као сабрање  деце Божје, те зато Крсно име и славимо у славу Божју и у част Светих, на наше  спасење и обожење, на очовечење и охрис-товљење, на богоугодно здружење и  сједињење са њима, нашим Славама, и преко Њих са Христом, нашом вечном и  непролазном Славом. 
Стога се на свакој домаћој и црквеној Слави пева ова богомдана песма Цркве наше,  православна химна сваке Крсне Славе, која нам најбоље казује смисао и значај наше  свете Славе:

"Данас нас благодат Светога Духа све сабра, и сви са Крстом 
Христовим на себи говоримо: Благословен који долази - Христос 
и Светитељ - у име Господње: Слава Богу на висини!"

TOP