оснивање

Почеци организованог црквеног живота у Хамбургу јављају се од 1951. године, када је с вештеник Матеја Матејић за бројне избеглице из Југославије и бивше заробљенике настојао да организује богослужења. Иако није било организоване парохије и црквене општине, отац Матеја је пуних пет година, као овлашћени свештеник од стране енглеске војске, обилазио све МОС/ВЦ јединице у Хамбургу и другим већим местима Северне Немачке и организовао богослужења.

Прва Српска православна црквена општина у Хамбургу, посвећена Св. Апостолу и Еванђелисту Луки, регистрована је од надлежног суда 1958. године, Иницијативом протојереја Томе Лилића, свештеника у Хноферу, са неколицином наших верника. Црквена општина је обухватила територију Хамбурга , Шлезвига и Холштајна. Први свештеник и председник Управног одбора црквене општине био је прота Тома Лилић, који је из Ханофера редовно обилазио вернике на овом подручју, који су му у свему помагали да новооснована парохија заживи.

Због болести тадашњег свештеника, који није могао да долази у Хамбург, престала је са радом и хамбуршка црквена општина 13. новембра 1964. године. Поновно оснивање црквене општине у Хамбургу извршено је 30. јануара 1971, када је на парохију дошао свештеник Душан Вавић. Цео рад око оснивања црквене општине морао се почети изнова, тако да је ова парохија и црквена општина посвећена Светом Архангелу Михаилу, а обухватала је исту територију као и прва.

Богослужења су се вршила по разним Црквама у Хамбургу, јер новооснована црквена општина није имала своју Цркву и просторије. Тек од августа месеца 1976. године, је неђено стално место богослужења у једној евангелистичкој капели у Stiftstr. 17. Ова капела је уређена од стране наших верника и једне екуменске омладинске групе, уз помоћ евангелистичке цркве. Добровољним прилогом и трудом наших верника, ова капела је уређена по угледу на православне храмове и освећена од стране Његовог Преосвештенства Епископа Г. Лаврентија у августу 1976. године. У истој згради поред цркве налазили су се: стан за свештеника, канцеларија, просторије за окупљање верника после богослужења, као и за одржавање веронауке и других активности.

Одлуком Његовог Преосвештенства епископа Г. Лаврентија, прота Душан Вавић је, 1. децембра 1982. године,парохијску дужност предао свештенику Душану Величковићу, који на дужности остаје до 30. јуна 1992. године. Верски живот у парохији настављен је редовним богослужењима у храму Stiftstr. 17. који је, августа 1983. године генерално обновљен. У храму су поставњене иконе из духовне ризнице Православља, репродукције наших уметника. Тако је Протођакон Марко Илић из Београда урадио целивајућу икону Св. Арханђела Михаила, икону Св. Саве, као и Тајну Вечеру, која је украсила и дала лепши изглед постојећемиконостасу.

Треба напоменути, да је при српској црквеној општини, неколико година боравио ђакон Herbert Hinc, који је1983. године, напустио поменуту општину.

Марта 1993. године, на парохију долази свештеник Драган Јовановић, а јуна 1994. године, протонамесник, Борисав Симић, тако да ова црквена општина од тог момента има два свештеника.

Председници ове црквене општине били су:
Г. Живан Перић- од 1970. год. до 1984. год.
Т. Миле Растовић- од 1984. год. до 13.12.1992. год.
Г. Недељко Тртица- од 13.12.1992. год. до 12.03.1994. год.
Г. Милан Ћук- од 12.03.1994. год. до 19.05.1996. год.
Г. Саво Вујичић- од 19.05.1996. год. и данас

TOP